��������

Nastavak serijala "Njegova Talija" Nikad nismo uspeli ni voleti se, a ni rastati... Gledam zamisljeno u njen stan dok pijem vec sesti viski ciji ukus vise I ne osecam. Vratio sam se. Dve godine, dve godine je nisam video. Dve godine sam pokusavao da je zaboravim. Bila je na svakom dnu moje ispijene case, u svakoj pesmi, svakom dimu. Trazio sam je u svakoj zeni, ali nijedna nije imala ni trag nje. Otisao sam bez reci, bez objasnjenja od nje. Slomio sam je, unistio sam jedinu osobu koju sam ikad voleo. Unistio sam sebe. Ali sada sam se vratio, vratio sam se da popravim stvari, vratio sam se da vratim nju. Ja sam onaj njen koga svi mrze, a ona voli. Ja sam onaj los. Pokusali su da je izlece od mene, ali nesto sto je beskonacno ne moze se izleciti. I nije mi bio problem da srusim sve I dodjem opet do nje. Dan koji je trebao da zapocne kao najsrecniji dan u mom zivotu, pretvorio se u pakao. Pala sam na kolena, zbog coveka koji mi je oduzimao dah ljubavlju, ostala sam bez daha. Moja prva ljubav. Covek kome sam najvise verovala, covek zbog koga sam bila spremna da se odreknem svega na dan nase veridbe bez ikakvog objasnjenja, napustio me je I otisao. Mesto na kome smo se rastali, trebalo je biti mesto na kome cemo se vencati. Boli njegov odlazak bez reci. Tisina I mrak su ispunjeni odzvanjajucim pitanjima, predpostavkama. Kamenje moze da slomi kosti, reci mogu da slome srce...ali neizgovorene reci mogu da povrede mnogo vise od svih izgovorenih reci. Zarobljena sam u prostoru I vremenu, iako je sve ostalo nastavilo da se krece. Disem ali nisam ziva.